,,Био би ми потребан размак од сто лета
Да сазнам каквим сам страхотама савременик био.” Раде Драинац
,,Тог јутра су ученици седмог два последњи пут слушали предавање из историје
И нико од њих ни слутио није сенку смрти која им шета по лицу
И дечак убица паметан и лепо васпитан уместо добар дан уперио је релволвер у своје другове и наставницу.
Пред нама оживљава крвава бајка
Све се чини да је ружан сан само
Не није се ово десило негде тамо
Него у Србији земљи јунака
Деца су погинула од руке свог вршњака
Боже, спаси, боже праштај
Младости невине тужан крај
Рибникар, Београд и 3. мај.” Маја Радовановић